Naša škola je u sredu, 16. oktobra, proslavila 74 godine svoga postojanja. Ove godine je koncepcija proslave bila značajno drugačija u odnosu na sve prethodne. Napravljen je plan koji je svojom realizacijom obuhvatao sve slavljenike, bez obzira jesu li to đaci, nastavnici ili pomoćno osoblje. Časovi su bili skraćeni a nakon istih, učenici su mogli uživati u događajima koji ih zaista interesuju, a opet imaju obrazovnu svrhu.
Pripreme su počele kao i tokom prethodnih godina. Oni koji su učestvovali u programu, poranili su i, sveži i doterani, doneli rekvizite koji su im bili potrebni za realizaciju svojih tačaka. Ne mogu se oteti utisku zadovoljstva koje sam osetio kad sam u pola osam video svoga učenika Pavla kako donosi i montira 3D štampač ispred zbornice, a uz pomoć kojeg je sa svojim drugom, Aronom, u narednim satima prikazivao nastavnicima i učenicima ne samo mogućnosti štampača i gravera, već i svoju kompetenciju u rukovanju istim. To je ono zbog čega vredi raditi ovaj posao. Videti čoveka koji je naučio i koji zna.
Zvanični program je počeo u osam sati projekcijom filma o Ivanu Sariću. Ovaj film je, pre svega, bio namenjen učenicima prvog razreda kako bi se upoznali sa životom, delom i značajem svestranog pionira jugoslovenskog vazduhoplovstva. U devet je počeo Ekološki sat, interaktivna radionica koja je trajala, neobično, a možemo slobodno reći, sa razlogom, dva sata. Profesori Deneš Tot i Bernadet Kiš su na jedan elegantan i prijemčiv način predstavili posetiocima značaj reciklaže i života u skladu sa prirodom.
Učenički parlament je u svečanoj sali organizovao veoma zanimljive i raznovrsne aktivnosti pod nazivom „Misli pravo i hrani se zdravo“, a koje je posetio veliki broj učenika i nastavnika. Najpre je Martin Muharemović, učenik odeljenja 3ITS, predstavio neke manje poznate detalje iz života Ivana Sarića, a onda je održano predavanje nutricionista o zdravoj ishrani za kojim je usledila debata o suplementima u ishrani sportista. Kao primer i dokaz rečenog izabran je i najbolji recept jednog zdravog obroka koji su predstavili naši učenici. Na vrhuncu ove aktivnosti, prateći debatu o video igrama, imali smo priliku da se uverimo u pravu strast naših učenika.
U sportskoj sali su učenici i nastavnici odmerili snage u fudbalu i odbojci. Očekivano, tribine su bile popunjene navijačima koji su uživali u jednom od poslednjih viteštava ovog vremena – sportu. Iako možemo reći da se očekivala laka pobeda učenika, nastavnici su se pokazali kao tvrd orah, te je fudbalska utakmica bukvalno do poslednjeg zvižduka bila neizvesna. Mladost je počela oštro, kako joj i dolikuje, ali je u drugom poluvremenu iskustvo pokazalo svoje zube. Lomila se utakmica na obe strane terena i izazivala uzdahe na tribinama da bi učenici u poslednjem minutu okončali neizvesnost i savladavši prof. Boroša, slavili sa ne baš ubedljivih 4:3.
Na odbojkaškom terenu – sasvim druga slika. Iako se i ovde očekivao više-manje sličan ishod kao i kod fudbalera, čim su igrači izašli na teren, moglo se uvideti da je domaći (nastavnički) tim doveo znatna pojačanja u vidu dva muška člana tima. Prvi set su dobile učenice i time pokazale da se neće baš lako predati. Ipak, druga dva seta dobijaju nastavnici i time dovode svoj tim do pobede sa konačnih ali nezasluženih 2:1.
I saobraćajni aktiv je „podigao rampu“ svim učenicima i nastavnicima koji poseduju vozačku dozvolu B kategorije. Naime, u deset časova je organizovano takmičenje u savladavanju prepreka na školskom poligonu. Interesovanje za ovaj događaj je bilo ogromno ali je postojao ograničavajući faktor – svi zainteresovani nisu imali vozačke dozvole. Bilo je tu samouverenih ali i uplašenih izraza na licima takmičara dok su sedali „za volan“. Kako u životu, tako i u saobraćaju, kriterijumi i sudije bejahu beskompromisni a kvačilo i retrovizori visoki pa su se mnogi zamislili nad svojim vremenom i oborenim čunjevima. Ipak, takmičarski duh je čudo o kojem svedoči i činjenica da su neki, gledajući vozačke veštine svojih drugova, požurili kući po tek pribavljeno uverenje o položenom vozačkom ispitu kako bi se i sami okušali na poligonu. Tek, da uđe u zapisnik, najbolji vozač za dan škole je Vojin Vasić iz 4DSS.
Program u školi je završen oko 14 časova i tada je nastupila pauza pred „drugo poluvreme“ proslave koja je nastavljena pet sati kasnije. Zvuci vojvođanske tamburice dočekali su nasmejane goste koji su elegantno obučeni zauzimali svoja mesta u restoranu „Spartak“. Tokom svečanosti, prisutnima se obratio direktor i podsećajući nas na dane osnivanja naše škole, ukazao na sve ono što smo postigli u prethodnom periodu, da bi na koncu svoga govora dodelio nagradu „Ivan Sarić“ istaknutom i ove godine najboljem među nama, profesoru Janošu Erdediju. Svojom skromnošću i svedenim govorom kojim se profesor Erdedi zahvalio kolegama, zapravo je i potvrdio da u sebi, pored radne etike i poslovnih sposobnosti, nosi i moralnu vrednost kojom zaslužuje da bude nosilac našeg najvišeg priznanja.
Sada, sa vremenske distance, možemo reći da školski život teče dalje, da nas, kao i do sad, čekaju pripreme, ocene, kvartali i polugodišta, ali i da smo videli jednu nesvakidašnju i, pre svega, dobru i kvalitetno organizovanu i izvedenu proslavu dana škole. Možda je najveća vrlina ovakve koncepcije upravo činjenica da je uključila sve školske subjekte a da su isti u njoj učestvovali svojom voljom i na taj način još jednom pokazali urbi et orbi ko smo i u kud idemo…
