JEDNODNEVNA EKSKURZIJA 11. JUNI 2022.
RELACIJA: SUBOTICA – SMEDEREVO – VIMINACIJUM – GOLUBAC – SREBRNO JEZERO – SUBOTICA
Organizator: TA Proffice, Subotica
Prevoznik: SUTRAVEL, Subotica
UČESNICI PUTOVANjA – ODELjENjA:
- 1 ITS – 21 UČENIK
- 2 ITS – 17 UČENIKA
- 1 ERS – 8 UČENIKA
- 3 DSS – 4 UČENIKA
- 3 TTS – 2 UČENIKA
- 3 TMS – 7 UČENIKA
- 3 KUS – 2 UČENIKA
- PUT PLATILI: prof. Aleksandra Vojnić Tunić, Edin Tahiri
PROFESORI U PRATNjI: Aleksandra Tanasin, Jadranka Tikvicki, Jasmina Tahiri, Jasmina Marić
Putovanja su posebna vrsta naobrazbe, a reklo bi se da nije daleko od istine ni ona tvrdnja da je to način života. Zamrle u prethodne dve godine, ekskurzije su u ovom periodu dobile ponovo prostor u okviru života, rada, vaspitavanja i obrazovanja učenika naše škole.
Pa, ipak, interesovanje nije bilo jednako u svim uzrastima – među učenicima prvih i drugih razreda bilo je veliko, dok je većina trećaka bila zaokupljena drugim prioritetima, iako je ekskurzija, inicijalno, radi njih bila i organizovana.
Kako god, 67 učesnika naše male avanture po Srbiji, pošlo je na put u subotu 11. juna u 6 časova.
Prva tačka na našem putovanju bila je izvanredna, autentična, silna, iako ruinirana, tvrđava despota Đurđa Brankovića u Smederevu. Tvrđava je izgrađena u prvoj polovini 15. veka i imala je vrlo burnu istoriju o čemu nas je izvestio odličan lokalni vodič koji nas nije opterećivao suvišnim podacima, a koji je o najvećoj znamenitosti svoga grada govorio taman onoliko suptilno i subjektivno, koliko je potrebno da se na kulama ovog utvrđenja osetimo ponosni što su ih, istrajno i po cenu ogromnog odricanja, gradili, gubili i opet zadobijali naši neumorni preci.
Put smo nastavili ka jednom od najlepših i svakako najživljih arheoloških lokaliteta u Srbiji i Evropi uopšte – VIMINACIJUM je bio naše naredno odredište. Vođeni sigurnim uputstvima lokalnog vodiča, zakoračili smo u Antičko doba, po prvi put sigurni da je ta epoha, ipak, organski povezana sa nama danas, a ne neko daleko i neopipljivo vreme bez značaja … Viminacijum živi svoj slavni život ponajpre zahvaljujući profesoru Miomiru Koraću koji rukovodi istraživanjima na ovom lokalitetu. Gledali smo u ostatke naselja koje je bilo središte provincije Gornje Mezije, zakoračili u podzemni svet i tamo zatekli grobne zidne slike izuzetne lepote, sa strahopoštovanjem prošli kraj ostataka mauzoleja rimskog impretora Hostilijana, i na kraju se susreli sa najvećim i najbolje očuvanim ostacima mastodonta na tlu Evrope – mamuticom Vikom koja onako isto zgrčena kako je potonula u živo blato pre milion godina, i danas dočekuje ovu mlađariju, pripovedajući priču o prošlosti toliko dalekoj, da bi joj trebalo dati neko drugo ime, veće, teže i strašnije od ovog.
Uzbudljivim otkrićima istorije i lepote Srbije, tu nije bio kraj – pošto nas je kiša konačno sustigla i pokazala kako Dunav ume da bude strašan i mutan, a nebesa silna i neumoljiva, pred očima nam je pukao pogled na veličanstvenu tvrđavu GOLUBAC. Podignuta na mestu koje je pravi izazov i za moderne graditelje i graditeljsku tehniku, ova tvrđava je pravi biser. Istina, njene najviše i praktično neosvojive kule, rasute po visovima koji predstavljaju kapiju Đerdapske klisure, ostale su i za nas nedostižne – iz predostrožnosti, ekskurzijskim grupama, penjanje na najviše delove tvrđave nije dopušteno i to je ostala neostvarena želja svih nas. Čvrsto smo rešeni da je u nekoj drugoj prilici ostvarimo.
Za kraj putovanja, ostavili smo mirno, tiho, jer sezona još nije zaista počela, iako se manje grupe posetilaca vrzmaju obalom, i prelepo SREBRNO JEZERO. Učenici su dobili slobodno vreme za šetnju, predah, da se okrepe, uživaju u zalasku Sunca koje sveke večeri posrebri površinu jezera – najuporniji među nama su se i okupali.
Prebrzo … To je bio opšti utisak – prebrzo je dan prošao, mogli smo još da uživamo, toliko toga je ostalo da se obiđe i vidi … Ostavićemo tvrđavu Ram i Lepenski vir za neku narednu priliku … U povratku, u autobusima smeh i pesma, kao da nismo čitav dan pešačili …
U Suboticu smo stigli nešto iza 23 sata … Veliki se rastrčaše po rođendanskim žurkama, a ovi mlađi pođoše kućama da prepričaju dogodovštine …
Mi, profesorke, ostasmo u svojim mislima, svaka zadovoljna proživljenim, a posebno divnom decom koja su dobijala pohvale na svakom koraku za svoju pristojnost i pažljivo slušanje izlaganja vodiča, te instrukcija organizatora putovanja … Strepnje su ustupile mesto radosti – kako reče profesorka Tanasin, sumirajući utiske za sve nas: „KOLEGE, NE TRAŽITE IZGOVORE DA NE VODITE ĐAKE NA EKSKURZIJU – NEMA DOVOLjNO DOBRIH IZGOVORA. TO VAŽI I ZA ĐAKE KOJI NISU POŠLI S NAMA NA PUT, JER JE BILA SUBOTA, JER SU TAMO VEĆ BILI – DRAGOCENOST OVIH TRENUTAKA JE NEMERLjIVA … POVEDETE IH DA NEŠTO NAUČE I BOLjE SE UPOZNAJU, A ONDA SE NAUČENI VRATITE VI. UČENIKE UPOZNATE U DRUGOM SVETLU, BOLjEM I TOPLIJEM.“
Izveštaj sročila, zahvalna svima na saradnji, Jasmina Marić
