˶S ponosom beležimo…˝

IME I PREZIME: Mihajlo Šijak

ODELjENjE: 4 TRS (tehničar robotike)

ŠKOLI JE STIGAO JEDAN PEHAR. KOJIM DOBROM? ŠTA STE OSTVARILI?

Osvojeno je 2. mesto na državnom školskom prvenstvu “Sveti Sava“ sa takmičenja u dizanju tegova. Takmičenje se održalo u Somboru u studentskom domu „Soko“, 28. januara. Ovo je rezultat sa grupnog dela takmičenja. Bilo je ukupno oko sedamdeset takmičara. Pored grupnog, postoji i pojedinačni plasman na kojem sam osvojio takođe 2. mesto.

Pojedinačni plasmani se određuju prema tzv. sinkler bodovima. Sinkler bodovi su bodovi koji se dobijaju računanjem odnosa telesne težine takmičara i težine podignute tog dana, u dve discipline- trzaj i izbačaj. Zadovoljan sam svojim plasmanom, ove godine sam podigao za po 5 kg više nego prošle. U disciplini trzaj, podigao sam 115 kg, a u disciplini izbačaj 135 kg.

PONOSNI SMO NA VAŠ USPEH I VAŠA POSTIGNUĆA. KOJI SU VAŠI LIČNI REKORDI? NA KOJE PLASMANE STE VI POSEBNO PONOSNI? 

Po preporuci profesora Čongora Nađa, u avgustu 2019. godine sam počeo da treniram dizanje tegova. Početni motiv mi je bio poboljšanje fizičkih sposobnosti. Vremenom sam zavoleo treninge i takmičenja. Danas me uzbuđuju izazovi koji postoje kako u procesu pripreme, treniranja, tako i u takmičarskom procesu. Najdraži mi je plasman sa ovog takmičenja u Somboru. Tu sam ostvario lični rekord, broj sinkler bodova mi je za 10 veći nego prošle sezone, a pošto su me objektivne okolnosti sprečile da treniram redovno (trenirao sam 4-5 meseci tokom godine), veoma sam zadovoljan rezultatom koji sam postigao.

POSTOJI VIŠE ASOCIJACIJA NA POJAM „DIZANjA TEGOVA“. NEKOGA MOŽE PODSETITI NA BILO KOJU SPORTSKU ILI REKREATIVNU AKTIVNOST SA TEGOVIMA U TERETANI. U ČEMU SE DIZANjE TEGOVA RAZLIKUJE OD, NPR, BODIBILDINGA, DIZANjA TEŠKIH PREDMETA POPUT AUTOMOBILA, VUČE KAMIONA I SLIČNO?

Ovaj sport je specifičan po tome što se mi ekskluzivno takmičimo u 2 discipline, a to su izbačaj i trzaj. Ove discipline zahtevaju snagu, eksplozivnost i veštinu za razliku od strongmena koji mogu da se takmiče u puno više disciplina u kojima prikazuju neverovatnu snagu.

 DA LI POSTOJI NEKI KLjUČNI MOMENAT KOJI ODREĐUJE DA LI ĆEŠ USPEŠNO PODIĆI TEŽINU? 

Da. Taj momenat je uglavnom različit kod svakoga. Za mene lično je to kada stajem na podijum, hvatam teg i uzimam vazduh. Ima nešto i u onom trenutku kada dolazim do podijuma. Može se reći da taj momenat odredi kako će sve ostalo proteći.

KOJE SU NAJVEĆE PREDRASUDE KOJE SI ČUO OD DRUGIH KADA KAŽEŠ DA SI „DIZAČ TEGOVA“? KAKO TE VIDE VRŠNjACI?

Zaista nisam čuo nikakve predrasude od vršnjaka ali često čujem pitanje: „Šta ti je taj sport?“, „Šta ti radiš na svom treningu?“ Zapravo, ponekad sam čuo da zaziru jer bih mogao da ih bacim preko glave u afektu, npr.

ŠTA TREBA DA POSEDUJE DIZAČ TEGOVA? KOJU FIZIČKU, A KOJU PSIHIČKU OSOBINU? KO SU TVOJI NAJOPASNIJI RIVALI?

Ne moraš da budeš jak pre nego što počneš da treniraš ovaj sport. Sportska spremnost se stiče, pa me ne fascinira. Najvažnija stvar kod dizača tegova i, uostalom, kod svakog sportiste je disciplina. Taj osećaj obaveze prem sebi, prema treneru i prema kolegama. Lično mi može biti opasan rival- takmičar koji diže istu težinu kao i ja, a koji je možda i do 20 kg lakši pa će zaraditi više bodova na takmičenju. Od mentalnih snaga me nijedna ne plaši. Cenim disciplinu i upornost.

ŠTA TE OČEKUJE U NAREDNOM PERIODU? KAKO KAO ŠKOLA MOŽEMO DA TE PODRŽIMO?

Očekuje me takmičenje Lige Srbije u dizanju tegova druge nedelje marta, Gala Kup krajem godine u kojem ću možda nastupati pošto se tu plasira 10 najvećih sinklera (bodovi) Srbije. Podržaćete me tako što ćete pokazati razumevanje za moje sportske izostanke i poneka kašnjenja.

KOJA JE DOBITNA KOMBINACIJA ZA USPEH U OVOM SPORTU?

Jake noge i mirna glava.

IME I PREZIME: Ana Davčik

ODELjENjE: 2ITS (elektrotehničar informacionih tehnologija)

UČENICA KOJA VOLI PROGRAMIRANjE, MATEMATIKU, ENGLESKI…

ANA, TVOJA JE PRVA LjUBAV MATEMATIKA,ZBOG ČEGA SI UPISALA NAŠU ŠKOLU?

Matematiku sam zavolela još u 2.razredu osnovne škole, ali i

programiranje. Za našu školu sam se odlučila jer me je privukla

praksa vezana za programiranje. Profesori su uočili moju motivaciju,

radili smo zajedno i počeli pripreme za takmičenja.

TAKMIČENjA SU OBAVEZA I DODATNI RAD, KAKO USPEVAŠ DA IH ISPOŠTUJEŠ?

Takmičenja su za mene prilika da napredujem, izrazim svoje znanje, ne

želim da ga „merim“ uspesima, već iskreno želim da budem bolja u

oblasti u kojoj se takmičim. To mogu da radim jedino iz jednog razloga

– volim znanje. Bez ove ljubavi prema novim saznanjima, takmičenja bi

mi bila samo dodatni napor…

KAKO BI TI RANGIRALA SEBE PO OVOJ SKALI „LjUBAVI“?

Najviše volim programiranje, predaje mi prof. Nikola Krmpotić, jako je interesantno

i posle škole programiram  i sama

kod kuće. Išla sam i na takmičenja iz ove oblasti. Pored programiranja volim i matematiku

koju predaje  prof. Radoslava Srđenović.Prošle godine  osvojila sam

treće mesto na Okružnom takmičenju, a na takmičenju „Kengur bez granica“  u Beogradu

imala sam najbolji rezultat među Tehničkim školama u Srbiji.Sve to  mogu da

zahvalim disciplini i radu koje sam naučila od  profesora koji su mi bili  mentori.

Volim i fiziku, a svoje znanje iz tog predmeta ću pokazati na takmičenju za koje se intenzivno pripremam.

Pripremam se i za takmičenje iz engleskog  jezika. Po propozicijama na takmičenju mogu učestvovati učenici sa napunjenih 18 godina.

Engleski jezik mi predaje prof. Ivana Jevtić, koja je vrlo profesionalna kada su u

pitanju takmičari koje godinama vodi.

ANA, LAKO JE UČITI PREDMETE KOJE VOLIŠ, KAKO JE SA  ONIMA KOJE MANjE VOLIŠ?

Moj opšti uspeh je 5,00 do sada, što jasno pokazuje da tamo gde možda

nema toliko „ljubavi“ za predmet, postoji odluka da se uči i radi.

Držim ovu odluku do kraja , do mature i nadam se da ću ispuniti svoja

očekivanja vezana za moje ljubavi….

IME I PREZIME: Vojin Kovačević

ODELjENjE: 3TMS (tehničar mehatronike)

AKO TREBA DA RAZGOVARAMO O TVOM PETOM UČEŠĆU U ISTRAŽIVAČKOJ STANICI „PETNICA“ U OKTOBRU 2023. GODINE, NE MOŽEMO A DA SE NE OSVRNEMO NA TVOJA PRETHODNA ISKUSTVA IZ „PETNICE“. KAKO JE TO IZGLEDALO?

U Petnicu ne bih otišao da me profesorka Marić nije pitala: „Vojine, da li bi ti išao na programe u Petnicu vezano za istoriju? “ Prihvatio sam ponudu i istražio malo više o Istraživačkoj stanici ,,Petnica”. Saznao sam da se u njoj organizuju seminari iz različitih oblasti, od istorije i humanistike do tehnike, matematike i psihologije.

Prošle godine, u junu, krenuo sam na svoje prve petničke programe, koji su bili iz istorije. Na uvodnim predavanjima  upoznao sam se sa temom istoriografije i pseudoistorije. Slušao sam predavanja o političkoj zloupotrebi prošlosti, kao i o drugim,  meni vrlo zanimljivim temama. Praktičan deo seminara za nove polaznike se sastojao iz stilskih vežbi u vidu seminarskog rada, prikaza monografija i mesečnih analiza kulturnih događaja iz ugla istoričara (kulturni mesečnici).

Program za starije polaznike nas uvodi u tematiku arhivistike, koja će činiti nezaobilazan deo naših istraživačkih radova, jer će se rad pisati na osnovu arhivske građe.

Bio sam na programu istorije četiri puta od prvog razreda. Nadam se da ću nastaviti rad na seminaru istorije, mada ne verujem da ću je studirati.

KOJIM POVODOM SI SADA BIO U IS „PETNICI“ ?

Ovim povodom sam bio zbog učešća na programu elektronike, što je  „prirodnije“ mojoj izabranoj profesiji, elektrotehnici.

Laboratorija je bila raj za mene, jer je bilo dosta opreme o kojoj sam  teorijski učio u školi. Teško da će neko znati da koristi osciloskop ako zna da mu nabroji priključke, a nikad ga ne uzme u ruke da radi sa njim.

Grupni projekat nam je bio pojačivač za zvučnike koji je uspešno realizovan.

Seminar elektronike se uglavnom fokusira na hardver dizajn, odnosno na rad sa hardverom i dizajniranjem štampanih ploča, mada ima malo Arduino programiranja, što baš i ne volim.

KOJA JE NAJVEĆA DOBIT OD UČEŠĆA U IS „PETNICI“? ZA ŠTA BI BIO USKRAĆEN DA NISI IMAO TO ISKUSTVO?

Prednosti su nebrojene. Novi ljudi, nova prijateljstva, nova znanja i iskustva i mnoštvo korisnih  stvari. Pored usvajanja novog znanja učimo se i timskom radu i razvijanju odgovornosti. Dosta ljudi smatra da Petnica ne pruža nikakve benefite, jer ne izdaje diplome i sl. To nije tačno, jer rad u Petničkim sveskama, odnosno zborniku radova polaznika, je de fakto diploma iz Petnice.

KOJA TI JE „PETNICA“ NAJDRAŽA?

Što se tiče rada i istraživanja, elektronika. Što se tiče ljudi i druženja, istorija. Svaki seminar je dobar na neki svoj način.

IME I PREZIME: Ivan Milodanović

ODELjENjE: 4 ITS (tehničar informacionih tehnologija)

TI SI UČESNIK „PFE“ KAMPA U TRŠIĆU. O KAKVOM KAMPU JE REČ?

Za kamp sam čuo preko škole i prijavio sam se jer je izgledalo zanimljivo ali stvrano nisam mogao da znam šta me čeka. Tih nedelju dana kad sam bio na prvom kampu su stvarno bili jedni od najboljih dana mog života. Biti okružem ljudima koji imaju ista interesovanja kao ti je neverovatno. Kamp je skroz besplatan i na njega se može prijaviti bilo koji učenik srednjih škola ne bitno da li je gimnazija tehnička ili bilo koja druga.

POŠTO SI BIO I PROŠLE ŠKOLSKE GODINE, PRETPOSTAVLjAM DA SI ŽELEO DA PONOVIŠ NEKO VAŽNO ISKUSTVO. KOJE?

Kao što rekoh tih prvih nedelju dana su bili jedni od najboljih dana mog života. Želeo sam da se vratim jer su sva predavanja koja smo slušali bila veoma zanimljiva kao i ljudi koji su ih držali, svi projekti koje smo radili si bili interesantni a takodje i svo društvo koje sam upoznao tamo. Međutim ponovni dolazak nije tako jednostavanm, između dva kampa ima online radionica na kojoj smo dobili zadatke koje smo uz pomoć mentora morali da izvršimo i od toga kako si uradio zadatak je zavisilo da li prolazis ili ne. Ja sam bio prošao ali sam imao veliku dilemu jer se drugi kamp poklapao sa datumom kada sam trebao ići na matursku ekskurziju. Nakon dugog razmišljanja odlučio sam da mi je bolje da idem na kamp, mali mi je žao što nisam išao na matursku ali jošuvek mislis da sam napravio dobru odluku.

KAKO IZGLEDA JEDAN DAN U KAMPU? ŠTA TI SE SVIĐA NAJVIŠE A ŠTA OD TEBE TRAŽI OZBILjNIJU ADAPTACIJU?

Svaki dan kampa pocinje u 9:15 na jutarnjem sastanku gde bi prvo videli da li smo svi na broju i onda dobili ukratko raspored tog dana. Takođe se svako jutro držala anketa kad je ko zaspao, prosek je najčešće bio negde oko 2 ujutru. Nakon sastanka i doručka nam kreću predavanja iz raznih oblasti(elektronika, fizika, matematika, mikrokontroleri itd.) koja bi trajala do ručka. Nakon ručka bi ili imali jos predavanja ili bi imali vežbe iz oblasti predavanja koja smo imali, to bi najčešće bilo u oblik nekih mini projekata koje bi radili do kraja dana što bi bilo ngde oko 11 uveče ali smo često i duže ostajali ko je hteo. Nakon završetka zadatka neki su išli da spavaju ali većina nas bi ostala budna i družili se do kasne sate. Iako je svaki dan veoma naporan i pun posla ne smeta mi što je tako jer stvarno ne može drugačije da se ugura sav taj rad u nedelju dana. Ja inače ne pijem kafu ali sam tamo počeo i to u velikim količinama.

KOJA JE NAJVEĆA DOBIT OD UČEŠĆA NA PFE KAMPU? ZA ŠTA BI BIO USKRAĆEN DA NISI IMAO TO ISKUSTVO?

Mislim da je moj najveći dobit to što mi je kamp pomogao da konačno shvatim šta želim da upisem posle srednje škole. Kao učenik IT smera ja se čisto bavim programiranjem, koje iako veoma korisno i zanimljivo nije nešto čime bi se isključivo bavio. Kroz kamp sam samo više povećao svoju ljubav za robotikom i elektronikom. Iako nekog ne zanima to nego bas porgramiranje trebao i bi se prijaviti za kamp jer je i toga bilo mnogo. Naravno ne mogu  da ne spomenem sva prijateljstva koja sam stekao tamo.

ISPRIČAJ NAM O SVOM PROJEKTU NA KAMPU. KAKAV IZUM JE U PITANjU?

Projekat koji sam ja dobio da radim u paru je bio „Uređaj za merenje visine skoka“ koji kako što mu ime kaže treba da izmeri visinu nečijeg skoka. Ova radi preko principa da mi moramo da merimo kada je neko skočio i kada se dočekao, zvuči lako ali uopšte nije. Ovo smo radili preko Arduina koji je računao sve nače podatke i akcelerometra koji je merio ubzanje naseg skoka. Prvi korak je povezivanje komponenti koji nije dugo trajao, drugi korak je obrada siganala koji dobijamo od akcelerometra da bi mogli da znamo u kojem delu skoka smo i treći korak je čitanje tog samog signala i njegov ispis. E taj treći korak nas je porazio, u ta dva dana što smo imali za izradu nikako nismo uspeli da uradimo taj treći korak ali mso bili veoma blizu. Na kraju ne bitno jesmo li uspeli ili ne puno smo naučili u procesu.

TI SI VEĆ DVA PUTA UČESTVOVAO NA PROJEKTNOJ NEDELjI. ŠTA SI PRIKAZAO PRVI A ŠTA DRUGI PUT? HOĆE LI BITI I TREĆEG PUTA?

Prvi put na projektnoj nedelji sam učestvovao u drugom razredu sa projektom „Uređaj za testiranje kvaliteta vazduha“ koj sam uz pomoć mentora profesora Nikole Krmpotića uspešno izradio i prezentovao na projektnoj nedelji. Kada mi je profesor predložio ideju za taj projekat mislio sam da je samo dobra prilika da naučim nešto novo i ništa više, ali na moje iznenađenje sam osvojio 3. mesto. Sledeće godine želeći da ponovo učestvujem u projektnoj nedelji sam uz malo dorade prijavio isti projekat. Pored njega sam imao i projekat Prezentacije o PFE kampu i treču projekat koji nažalost nisam uspeo da završim na vreme. Nekako sam drugi put za redom sa istim projektom dobio 3. mesto. Što se tiče ovogodišnje projektne nedelje iako glupo zvuči prijavljujem isti projekat po treći put ali ga pravim kompletno ispočetka tako da neko ko ga je video prethodnih godina ga neće ni moći prepoznati.

USPEŠAN SI I U SPORTU. TAMO TAKOĐE RADIŠ U TIMU. IMA LI JOŠ NEKE SLIČNOSTI IZMEĐU HOKEJA NA TRAVI I KOMBINACIJE PRIMENjENE FIZIKE I ELEKTRONIKE? Treniram hokej na travi već 7 godina ali sam tek pre nekih dve godine došao na poziciju da budem golman i igram za reprezentaciju Srbije. Taj potez mi je otvorio oči na skroz novi način igre, kao golman ja vidim ceo teren i nema nikog iza mene tako da sam ja glavni čovek za komunikaciju na terenu i  to doprinelo do toga da ja volim da imam neku kontrolu nad svim mojim saigračima i mislim da se to vidi kada radim u timu van hokeja. Volim da delim zadatke ljudima da govorim koji deo posla ko treba da radi i to se videlo na svim projektima što sam radio dok sam bio na PFE-u.