Наша школа је у среду, 16. октобра, прославила 74 године свога постојања. Ове године је концепција прославе била значајно другачија у односу на све претходне. Направљен је план који је својом реализацијом обухватао све слављенике, без обзира јесу ли то ђаци, наставници или помоћно особље. Часови су били скраћени а након истих, ученици су могли уживати у догађајима који их заиста интересују, а опет имају образовну сврху.
Припреме су почеле као и током претходних година. Они који су учествовали у програму, поранили су и, свежи и дотерани, донели реквизите који су им били потребни за реализацију својих тачака. Не могу се отети утиску задовољства које сам осетио кад сам у пола осам видео свога ученика Павла како доноси и монтира 3Д штампач испред зборнице, а уз помоћ којег је са својим другом, Ароном, у наредним сатима приказивао наставницима и ученицима не само могућности штампача и гравера, већ и своју компетенцију у руковању истим. То је оно због чега вреди радити овај посао. Видети човека који је научио и који зна.
Званични програм је почео у осам сати пројекцијом филма о Ивану Сарићу. Овај филм је, пре свега, био намењен ученицима првог разреда како би се упознали са животом, делом и значајем свестраног пионира југословенског ваздухопловства. У девет је почео Еколошки сат, интерактивна радионица која је трајала, необично, а можемо слободно рећи, са разлогом, два сата. Професори Денеш Тот и Бернадет Киш су на један елегантан и пријемчив начин представили посетиоцима значај рециклаже и живота у складу са природом.
Ученички парламент је у свечаној сали организовао веома занимљиве и разноврсне активности под називом „Мисли право и храни се здраво“, а које је посетио велики број ученика и наставника. Најпре је Мартин Мухаремовић, ученик одељења 3ИТС, представио неке мање познате детаље из живота Ивана Сарића, а онда је одржано предавање нутрициониста о здравој исхрани за којим је уследила дебата о суплементима у исхрани спортиста. Као пример и доказ реченог изабран је и најбољи рецепт једног здравог оброка који су представили наши ученици. На врхунцу ове активности, пратећи дебату о видео играма, имали смо прилику да се уверимо у праву страст наших ученика.
У спортској сали су ученици и наставници одмерили снаге у фудбалу и одбојци. Очекивано, трибине су биле попуњене навијачима који су уживали у једном од последњих витештава овог времена – спорту. Иако можемо рећи да се очекивала лака победа ученика, наставници су се показали као тврд орах, те је фудбалска утакмица буквално до последњег звиждука била неизвесна. Младост је почела оштро, како јој и доликује, али је у другом полувремену искуство показало своје зубе. Ломила се утакмица на обе стране терена и изазивала уздахе на трибинама да би ученици у последњем минуту окончали неизвесност и савладавши проф. Бороша, славили са не баш убедљивих 4:3.
На одбојкашком терену – сасвим друга слика. Иако се и овде очекивао више-мање сличан исход као и код фудбалера, чим су играчи изашли на терен, могло се увидети да је домаћи (наставнички) тим довео знатна појачања у виду два мушка члана тима. Први сет су добиле ученице и тиме показале да се неће баш лако предати. Ипак, друга два сета добијају наставници и тиме доводе свој тим до победе са коначних али незаслужених 2:1.
И саобраћајни актив је „подигао рампу“ свим ученицима и наставницима који поседују возачку дозволу Б категорије. Наиме, у десет часова је организовано такмичење у савладавању препрека на школском полигону. Интересовање за овај догађај је било огромно али је постојао ограничавајући фактор – сви заинтересовани нису имали возачке дозволе. Било је ту самоуверених али и уплашених израза на лицима такмичара док су седали „за волан“. Како у животу, тако и у саобраћају, критеријуми и судије бејаху бескомпромисни а квачило и ретровизори високи па су се многи замислили над својим временом и обореним чуњевима. Ипак, такмичарски дух је чудо о којем сведочи и чињеница да су неки, гледајући возачке вештине својих другова, пожурили кући по тек прибављено уверење о положеном возачком испиту како би се и сами окушали на полигону. Тек, да уђе у записник, најбољи возач за дан школе је Војин Васић из 4ДСС.
Програм у школи је завршен око 14 часова и тада је наступила пауза пред „друго полувреме“ прославе која је настављена пет сати касније. Звуци војвођанске тамбурице дочекали су насмејане госте који су елегантно обучени заузимали своја места у ресторану „Спартак“. Током свечаности, присутнима се обратио директор и подсећајући нас на дане оснивања наше школе, указао на све оно што смо постигли у претходном периоду, да би на концу свога говора доделио награду „Иван Сарић“ истакнутом и ове године најбољем међу нама, професору Јаношу Ердедију. Својом скромношћу и сведеним говором којим се професор Ердеди захвалио колегама, заправо је и потврдио да у себи, поред радне етике и пословних способности, носи и моралну вредност којом заслужује да буде носилац нашег највишег признања.
Сада, са временске дистанце, можемо рећи да школски живот тече даље, да нас, као и до сад, чекају припреме, оцене, квартали и полугодишта, али и да смо видели једну несвакидашњу и, пре свега, добру и квалитетно организовану и изведену прославу дана школе. Можда је највећа врлина овакве концепције управо чињеница да је укључила све школске субјекте а да су исти у њој учествовали својом вољом и на тај начин још једном показали urbi et orbi ко смо и у куд идемо…
